Skloništa u stambenim zgradama: ko ima ključ i kako se koriste u slučaju opasnosti
Sažetak članka
Skloništa u stambenim zgradama mogu se koristiti i u mirnodopske svrhe, ali moraju ostati spremna da se vrate prvobitnoj nameni. Važno je da stanari znaju gde se sklonište nalazi, ko ima pristup i kako se do ključa dolazi u slučaju potrebe. Profesionalni upravnik može imati važnu ulogu u organizaciji pristupa i održavanju jasne procedure.
Skloništa su deo mnogih starijih stambenih zgrada, ali veliki broj stanara ne zna gde se tačno nalaze, ko ima ključ i u kakvom su stanju.
O ovoj temi govorio je i profesionalni upravnik Nenad Radić, a njegovu izjavu preneo je portal Espreso.
Da li stanari znaju gde se sklonište nalazi?
U mnogim zgradama sklonište postoji, ali informacije o njemu nisu dovoljno jasne.
Stanari često ne znaju:
- gde se nalazi ulaz
- ko poseduje ključ
- ko može da pristupi prostoru
- u kakvom je stanju sklonište
- da li je prolaz do njega slobodan
To su stvari koje bi stambena zajednica trebalo da zna unapred.
U slučaju potrebe nije dobro tek tada utvrđivati ko ima ključ i kako se prostor otvara.
Ključ mora biti dostupan
Jedan od važnih delova organizacije jeste da postoji jasno definisano mesto na kojem se ključ čuva.
Nenad Radić je naveo primer stambene zajednice u kojoj stanari preko upravnika mogu da dođu do ključa kada je potrebno.
Takva organizacija omogućava da pristup ne zavisi od jedne osobe i da se izbegne nepotrebno gubljenje vremena.
Skloništa se često koriste i za druge namene
U praksi se skloništa danas često koriste kao:
- magacini
- teretane
- arhive
- pomoćne prostorije
- drugi zajednički ili poslovni prostori
To ne mora nužno da bude problem, ali takav prostor ne bi trebalo menjati na način koji bi onemogućio njegovu osnovnu funkciju.
Ako se sklonište koristi za neku drugu namenu, važno je da ostane moguće da se po potrebi ponovo pripremi za korišćenje.
Šta ne bi trebalo menjati u skloništu
Kod korišćenja skloništa važno je voditi računa da se ne naruše njegove osnovne karakteristike.
Redovno održavanje, sređivanje poda ili krečenje mogu biti deo normalnog korišćenja prostora.
Sa druge strane, intervencije poput rušenja zidova, pravljenja novih otvora ili drugih građevinskih izmena mogu promeniti namenu i funkcionalnost prostora.
Zato svaku veću intervenciju treba pažljivo planirati.
Održavanje je jednako važno kao i pristup
Nije dovoljno samo znati gde je sklonište.
Važno je i u kakvom se stanju nalazi.
Kod pojedinih skloništa funkcionalnost može zavisiti od:
- ventilacije
- tehničke opreme
- uređaja za tretiranje vazduha
- agregata
- pristupnih vrata i prolaza
Ako se prostor godinama ne održava, samo njegovo postojanje ne znači da je spreman za upotrebu.
Uloga upravnika zgrade
Upravnik može imati važnu ulogu u organizaciji informacija i pristupa skloništu.
Dobro je da postoji jasna evidencija o tome:
- gde se sklonište nalazi
- ko poseduje ključ
- ko je zadužen za pristup
- u kakvom je stanju prostor
- da li postoje prepreke za korišćenje
Na taj način stambena zajednica ima jasan plan umesto improvizacije.
Dobra organizacija smanjuje neizvesnost
Skloništa nisu tema o kojoj stanari razmišljaju svakog dana.
Ipak, kao i kod drugih zajedničkih delova zgrade, važno je da postoji osnovna organizacija.
Dovoljno je da stambena zajednica zna gde se prostor nalazi, kako mu se pristupa i ko je zadužen za ključ i informacije.
Takva organizacija ne komplikuje svakodnevni život, ali može biti veoma važna ako se pojavi potreba za korišćenjem skloništa.
Pročitajte i ostale članke
Kako izabrati profesionalnog upravnika zgrade
Najniža cena upravljanja ne znači nužno i najbolju uslugu. Nenad Radić za Blic govori o dostupnosti upravnika, održavanju zgrade i stvarima koje stanari treba da provere pre izbora.
Renovirate stan? Evo šta treba da prijavite i kako da izbegnete probleme sa komšijama
Renoviranje stana traži više od dobrih majstora. Nenad Radić za Euronews objašnjava šta treba prijaviti, kako zaštititi zajedničke delove zgrade i zašto je važno poštovati kućni red.
Profesionalni upravnik: Najveći problem u zgradama nije dogovor, već novac
Održavanje zgrade često nije problem dogovora, već novca. Nenad Radić govori o ulaganjima u krovove, fasade i liftove, izboru upravnika i izvođača, kao i problemima sa kojima se stambene zajednice svakodnevno susreću.
Buka u zgradi: pravila kućnog reda
Glasna muzika, renoviranje, žurke i drugi izvori buke čest su razlog sukoba među komšijama. Saznajte kada važi vreme odmora, kome možete prijaviti problem i zašto je razgovor sa komšijom često prvi i najbolji korak.
Grafiti na zgradama: ko plaća uklanjanje i kazne
Grafiti na fasadi nisu samo estetski problem. Kada nisu odobreni, stambena zajednica može imati obavezu da ih ukloni, dok trošak najčešće pada na stanare. Nenad Radić objašnjava zašto je ovaj problem teško rešiti i sa kakvim se još izazovima suočavaju zgrade.
Kada komšijin kvar postane vaš problem
Curenje iz susednog stana može oštetiti plafon, zidove i instalacije, iako se kvar kod komšije često uopšte ne vidi. Saznajte ko je odgovoran za popravku, kada reaguje stambena zajednica i šta stanari mogu da urade ako vlasnik odbija da sanira problem.